Smrt je teška sama po sebi.Izgubiti bližnjeg je još teže.
Majka Jugovića nije ostala bez sinova i muža,već bez svega što je u životu imala.Hrabro je podnela njihovu pogibiju.Trudila se da nadjača svoju bol. U tome je uspevala i zbog toga je ona simbol izdržljivosti i hrabrosti.Bila je toliko jaka da je uspela sa Kosova da vrati sve što je iza najmilijih ostalo.Slušala je kuknjavu snaja,vrištanje konja,lavež junačkih pasa. Ali šta majčino srce nije izdržalo?Setila se ručica svoga sina Damjana. Setila se detinjstva,radosti i smeha tokom odrastanja svojih devet sinova,devet kosovskih heroja.To sećanje je polako topilo srce i dušu Majke Jugovića. Ona je simbol hrabrosti,ali i patnje,neizmernog bola. Toliku tugu čak ni herojska majka nije mogla izdržati. Otupelo od bola, krhko srce ugasilo se.
Danilo Aksentijević 6/3